Kratak odgovor: Brže se uči kada se manje vremena troši na metode koje daju malo, poput ponovnog čitanja i podvlačenja, a više na one koje rade: prisećanje bez gledanja, ponavljanje u razmacima, mešanje različitih tipova zadataka i objašnjavanje svojim rečima. Obimno gradivo podelite na delove, napravite plan unazad od datuma ispita, učite u fokusiranim blokovima i poslednju četvrtinu vremena ostavite za ponavljanje i probne testove.
U ovom tekstu je sistem učenja u pet koraka za obimno gradivo, primer rasporeda za ispit za četiri nedelje, saveti za koncentraciju i najčešće greške. Tekst je namenjen studentima, ali i odraslima koji uče za posao, licencu ili prekvalifikaciju.
Zašto dugo učimo, a malo zapamtimo?
Najčešće zato što koristimo metode koje daju osećaj da učimo, a ne i rezultat. U anketi među studentima čak 84 odsto je navelo ponovno čitanje kao jednu od svojih strategija, a više od polovine ga je navelo kao glavnu. Samotestiranje je koristilo tek oko 11 odsto studenata, a samo jedan odsto kao glavnu strategiju (Karpicke, Butler i Roediger, 2009).
Problem je u tome što ponovo pročitan tekst deluje poznato, pa imamo utisak da ga znamo. Pregled istraživanja o deset popularnih tehnika učenja svrstao je ponovno čitanje i podvlačenje među najmanje korisne, a samotestiranje i raspoređeno ponavljanje među najkorisnije (Dunlosky i saradnici, 2013). Detaljnu tabelu tehnika donosimo u tekstu Kako brže čitati sa razumevanjem i zapamtiti pročitano.
Koje metode učenja imaju najjaču potvrdu?
- Prisećanje (samotestiranje). Pokušaj da se informacija izvuče iz pamćenja jača je od ponovnog čitanja. Studenti koji su vežbali prisećanje pamtili su gradivo nedelju dana kasnije bolje od onih koji su ga ponovo čitali (Roediger i Karpicke, 2006).
- Ponavljanje u razmacima. Isto vreme učenja raspoređeno na više dana daje bolji rezultat od učenja u jednom dugom bloku (Cepeda i saradnici, 2008).
- Mešanje tipova zadataka. Kada se u istoj sesiji mešaju različiti tipovi zadataka, učenje deluje teže, ali se znanje bolje prenosi na ispit. U jednom istraživanju sa zadacima iz matematike studenti koji su mešali tipove zadataka bili su na kasnijem testu znatno uspešniji od onih koji su vežbali tip po tip (Rohrer i Taylor, 2007).
- Objašnjavanje svojim rečima i pitanja „zašto”. Umerena potvrda, posebno za razumevanje (Dunlosky i saradnici, 2013).
Kako brže učiti obimno gradivo: sistem u 5 koraka
- Napravite plan unazad od ispita. Spišite sve lekcije ili oblasti i procenite koliko vam je vremena potrebno za svaku. Rasporedite ih po danima tako da poslednjih 20 do 25 odsto vremena ostane za ponavljanje i probne testove.
- Pregledajte celinu. Pre detalja prođite kroz sadržaj, uvode i zaključke i napravite mapu uma celog predmeta. Detalji se lakše pamte kada znate gde pripadaju.
- Obrađujte lekcije aktivno. Pre čitanja postavite pitanja, čitajte po odeljcima, posle svakog odeljka recite suštinu svojim rečima, a beleške pišite u obliku pitanja. Za brže čitanje pogledajte vodič Tehnike brzog čitanja.
- Prisetite se isti dan i sutradan. Uveče, bez gledanja, zapišite šta ste naučili ili odgovorite na pitanja sa kartica. Sledećeg dana, pre nove lekcije, ponovite prethodnu isto tako.
- Ponavljajte u razmacima i vežbajte na ispitnim pitanjima. Starije lekcije ponavljajte sve ređe: posle tri dana, pa posle nedelju dana. U ponavljanju mešajte teme i tipove zadataka, a u poslednjoj fazi radite pitanja iz prethodnih rokova.
Za delove gradiva koje treba doslovno zapamtiti, kao što su spiskovi, godine, formule i klasifikacije, koristite i mnemotehnike opisane u tekstu Kako zapamtiti veliku količinu gradiva.
Kako izgleda raspored učenja za ispit za četiri nedelje?
| Period | Nove lekcije | Ponavljanje |
|---|---|---|
| 1. nedelja | Pregled celine i mapa predmeta; prva trećina lekcija | Prisećanje svake lekcije isti dan i sutradan |
| 2. nedelja | Druga trećina lekcija | Isto, plus kratko ponavljanje lekcija iz 1. nedelje |
| 3. nedelja | Poslednja trećina lekcija (do srede ili četvrtka) | Mešano ponavljanje svih oblasti, pregledne mape iz glave |
| 4. nedelja | Nema novih lekcija | Probni testovi i pitanja iz rokova, rad na slabim tačkama, lagan pregled poslednji dan i san |
Kako održati koncentraciju dok učite?
- Učite u blokovima. Na primer 25 do 50 minuta učenja, pa pet do deset minuta pauze. Posle tri ili četiri bloka napravite dužu pauzu.
- Uklonite telefon iz vidokruga. Svako proveravanje poruka prekida pažnju, a potrebno je vreme da se ponovo uđe u gradivo.
- Pazite na muziku sa rečima. U jednom istraživanju razumevanje pročitanog bilo je najbolje u tišini i uz instrumentalnu muziku, a lošije uz muziku sa rečima, čak i kada su je učesnici voleli (Perham i Currie, 2014).
- Za svaki blok postavite konkretan cilj. „Uradiću pitanja iz treće lekcije” motiviše više od „učiću dva sata”.
- Spavajte dovoljno. Tokom sna mozak učvršćuje naučeno (Diekelmann i Born, 2010). Noć bez sna pred ispit obično više šteti nego što pomaže.
Kako brže učiti na poslu?
Ista načela važe i za odrasle koji uče nov program, propis, proizvod ili jezik. Učite u kratkim blokovima raspoređenim kroz nedelju, a ne u jednom maratonu. Naučeno odmah primenite na stvarnom zadatku, jer je primena najbolji oblik prisećanja. Objasnite novo znanje kolegi, pa ćete brzo videti šta još nije jasno. Za gradivo koje se često koristi, kao što su pojmovi, šifre ili procedure, napravite kartice i ponavljajte ih u razmacima.
Koje su najčešće greške?
- Bubanje u poslednjem trenutku. Pomaže za sutrašnji ispit, ali se naučeno brzo zaboravlja, a gradivo će vam možda trebati i kasnije.
- Učenje bez plana. Bez plana se najviše vremena troši na prve lekcije, a poslednje ostaju za noć pred ispit.
- Samo čitanje i podvlačenje. Deluje produktivno, ali daje malo.
- Učenje uz stalna ometanja. Dva sata uz telefon često vrede manje od jednog sata bez njega.
- Preskakanje sna. Umor smanjuje i koncentraciju i pamćenje.
Gde se može naučiti sistem efikasnog učenja?
Program efikasnog učenja za studente i odrasle u Centru za razvoj potencijala u Beogradu (Bulevar Mihajla Pupina 10A, Novi Beograd) povezuje brzo čitanje, organizaciju gradiva po fazama, mentalne mape, memorijske tehnike i tehnike koncentracije i motivacije. Studenti uče kako da brže obrade veliku količinu gradiva, duže pamte definicije, formule i klasifikacije i lakše prevaziđu odlaganje obaveza, a sve se odmah primenjuje na njihove ispitne obaveze. Odrasli iste tehnike primenjuju na posao, obuke i prekvalifikaciju. Pre upisa možete zakazati besplatne konsultacije.
Česta pitanja
Koliko sati dnevno treba učiti?
Nema jednog broja. Važniji je kvalitet: tri do pet fokusiranih blokova dnevno, sa prisećanjem i ponavljanjem, obično daju više od osam sati čitanja uz ometanja.
Da li je bolje učiti ujutru ili uveče?
Zavisi od osobe. Učite u vreme kada ste najodmorniji, a gradivo naučeno uveče ponovite ujutru prisećanjem. Najvažnije je da učenje ne ide na račun sna.
Kako da prestanem da odlažem učenje?
Počnite sa veoma malim i konkretnim prvim korakom, na primer pet minuta pitanja iz jedne lekcije. Kada se počne, lakše se nastavi. Pomaže i plan sa jasnim zadacima za svaki dan.
Mogu li da naučim obimno gradivo za nekoliko dana?
Delimično. Ako je vreme kratko, odredite najvažnije oblasti, učite ih prisećanjem umesto čitanja, ponavljajte isto gradivo više puta tokom tih dana i spavajte. Ipak, gradivo naučeno na brzinu se brže i zaboravlja.
Kako da znam da li sam nešto zaista naučio?
Ako gradivo možete da objasnite svojim rečima i odgovorite na pitanja bez gledanja u knjigu, i to posle dan ili dva, naučili ste ga. Osećaj da vam je tekst poznat kada ga ponovo pročitate nije dobar znak, jer prepoznavanje nije isto što i prisećanje.
Da li su kartice za učenje korisne?
Da, ako ih koristite za prisećanje: prvo pokušate da odgovorite, pa tek onda okrenete karticu. Kartice koje znate ponavljajte ređe, a one koje ne znate češće.
Izvori
- Karpicke, J. D., Butler, A. C., Roediger, H. L. (2009). Metacognitive strategies in student learning: Do students practise retrieval when they study on their own? Memory, 17(4). PDF
- Dunlosky, J. i saradnici (2013). Improving Students' Learning With Effective Learning Techniques. Psychological Science in the Public Interest, 14(1). PubMed
- Roediger, H. L., Karpicke, J. D. (2006). Test-Enhanced Learning. Psychological Science, 17(3).
- Cepeda, N. J. i saradnici (2008). Spacing Effects in Learning: A Temporal Ridgeline of Optimal Retention. Psychological Science. PubMed
- Rohrer, D., Taylor, K. (2007). The shuffling of mathematics problems improves learning. Instructional Science, 35.
- Perham, N., Currie, H. (2014). Does listening to preferred music improve reading comprehension performance? Applied Cognitive Psychology, 28(2).
- Diekelmann, S., Born, J. (2010). The memory function of sleep. Nature Reviews Neuroscience, 11(2).
O autoru: Miloš Pešić je osnivač Centra za razvoj potencijala iz Beograda i autor programa Brzo čitanje, Tehnike pamćenja i Program efikasnog učenja. Kroz praktične kurseve i radionice radi sa decom, studentima i odraslima na tome kako da uče i čitaju efikasnije. Više o Centru i timu.