Kako brže čitati sa razumevanjem i zapamtiti pročitano

Ovaj tekst objašnjava zašto zaboravljamo ono što pročitamo, koje strategije pre, tokom i posle čitanja imaju najjaču potvrdu u istraživanjima i kako da ih uvežbate za dve nedelje.

Zašto brzo zaboravimo ono što pročitamo?

Zaboravljanje je najbrže u prvim satima i danima posle učenja, a zatim se usporava. To je prvi izmerio Herman Ebbinghaus još 1885. godine, a savremeno ponavljanje njegovog eksperimenta dalo je vrlo sličnu krivu zaboravljanja (Murre i Dros, 2015).

Drugi razlog je pasivno čitanje. Kada tekst pročitamo ponovo, deluje nam poznato, pa imamo utisak da ga znamo. Taj osećaj poznatosti vara: prepoznati tekst nije isto što i moći ga objasniti. Zato ponovno čitanje i podvlačenje, iako su najomiljenije metode učenja, u velikom pregledu istraživanja spadaju među najmanje korisne (Dunlosky i saradnici, 2013).

Treći razlog je lutanje pažnje. Ako tokom čitanja mislimo na nešto drugo, oči prelaze preko redova, ali tekst ne ostaje u pamćenju.

Da li je moguće čitati brže i razumeti više?

Delimično. Istraživanja pokazuju da postoji kompromis između brzine i razumevanja: ako tekst prelazite brže nego što njegova težina dozvoljava, razumevanje opada (Rayner i saradnici, 2016). Najveća ušteda vremena zato ne dolazi od bržeg pomeranja očiju, već od tri stvari:

• ne čitate detaljno ono što vam ne treba;
• uz pregled i pitanja brže razumete ono što čitate;
• ne morate da čitate isti tekst tri puta, jer ga zapamtite iz prvog pokušaja.

Same tehnike bržeg čitanja (vizuelni vodič, čitanje u celinama, menjanje brzine) opisali smo u vodiču Tehnike brzog čitanja: kako naučiti brzo čitanje korak po korak. Ovde se bavimo razumevanjem i pamćenjem.

Koje strategije čitanja sa razumevanjem imaju najjaču potvrdu?

Pregled istraživanja Dunloskog i saradnika (2013) ocenio je deset popularnih tehnika učenja prema tome koliko pouzdano pomažu u različitim uslovima:

Pouka je jednostavna: najviše pomažu strategije koje vas teraju da aktivno izvlačite i povezujete informacije, a najmanje one u kojima samo ponovo gledate tekst.

Šta da uradite pre čitanja?

1. Odredite cilj. Zapitajte se šta vam od teksta treba: opšta slika, konkretan podatak ili detaljno znanje za ispit. Od cilja zavisi brzina čitanja.
2. Pregledajte tekst jedan do dva minuta. Naslov, podnaslovi, uvod, zaključak, istaknuti pojmovi, tabele i slike. Tako dobijate „mapu” teksta pre nego što uđete u detalje.
3. Postavite dva ili tri pitanja. Na primer: „Koji problem autor rešava?” ili „Po čemu se ove dve metode razlikuju?”. Čitanje sa pitanjem je aktivno čitanje.
4. Setite se šta već znate o temi. Jedan minut zapišite šta znate. Nove informacije se lakše vezuju za postojeće znanje.

Kako da čitate da biste razumeli?

• Čitajte po odeljcima, ne u jednom dahu. Na kraju svakog odeljka zastanite i u jednoj rečenici, svojim rečima, recite šta ste pročitali.
• Pitajte „zašto”. Kada pročitate tvrdnju, zapitajte se zašto je tačna i kako se vezuje za ono što znate. I ova tehnika i objašnjavanje sebi svojim rečima imaju umerenu potvrdu u istraživanjima (Dunlosky i saradnici, 2013).
• Umesto podvlačenja pišite kratke beleške na margini. Podvucite najviše jedan ključni pojam po pasusu, a pored njega zapišite pitanje na koje taj pasus odgovara.
• Kada ne razumete, usporite i vratite se ciljano. Vraćanje na nejasnu rečenicu je deo razumevanja. Kada su učesnicima eksperimenta onemogućili da se vrate na pročitano, razumevanje je opalo (Schotter, Tran i Rayner, 2014).
• Vodite spisak novih pojmova. Nepoznate reči usporavaju čitanje više od bilo čega drugog. Kratka definicija svojim rečima pomaže da sledeći put taj pojam pročitate bez zastajanja.

Šta da uradite posle čitanja da ne biste zaboravili?

1. Prisetite se bez gledanja u tekst. Zatvorite knjigu i zapišite glavne ideje ili odgovorite na pitanja koja ste postavili. Studenti koji su posle čitanja vežbali prisećanje pamtili su gradivo nedelju dana kasnije bolje od onih koji su ga samo ponovo čitali (Roediger i Karpicke, 2006).
2. Pretvorite beleške u pitanja. Umesto rečenice „Mitohondrije proizvode energiju” zapišite pitanje „Šta proizvode mitohondrije i kako?”. Pitanja možete koristiti za kasnije samotestiranje, na papiru ili u aplikaciji sa karticama.
3. Ponovite u razmacima. Vratite se pitanjima sledećeg dana, pa posle tri do četiri dana, pa posle nedelju ili dve. Istraživanje Cepede i saradnika (2008) pokazalo je da je najbolji razmak između ponavljanja oko petine vremena do trenutka kada vam znanje treba, ako je taj trenutak nekoliko nedelja daleko. Za ispit za mesec dana to je ponavljanje otprilike na svakih šest dana.
4. Objasnite nekome. Ako pročitano možete jednostavno da objasnite drugoj osobi, razumeli ste ga. Ako zapnete, znate tačno šta treba da pročitate ponovo.
5. Napravite mapu uma iz glave. Nacrtajte strukturu teksta bez gledanja, pa je uporedite sa originalom. Tako kombinujete prisećanje i organizaciju gradiva.

Postoji li gotova metoda koja sve ovo povezuje?

Najpoznatija je SQ3R, koju je još 1946. godine predložio Frensis Robinson. Naziv je skraćenica od pet koraka: pregled (Survey), pitanja (Question), čitanje (Read), prepričavanje (Recite) i ponavljanje (Review). Korak prepričavanja je u stvari prisećanje, a ponavljanje je raspoređeno učenje, dakle dve tehnike sa najjačom potvrdom.

Na kursu Brzo čitanje u Centru za razvoj potencijala sličan princip vežbamo kroz učenje u tri kruga čitanja: prvi krug je brz pregled cele celine, drugi čitanje sa razumevanjem i izdvajanjem ključnih pojmova, a treći ciljano vraćanje na teške delove i ponavljanje.

Kako da uvežbate čitanje sa razumevanjem za dve nedelje?

1. 1. dan: izmerite polaznu tačku. Pročitajte nepoznat tekst od oko 1.000 reči, izmerite vreme i odgovorite na deset pitanja o njemu bez gledanja. Zapišite brzinu i procenat tačnih odgovora.
2. 1. nedelja: pregled i pitanja. Svaki dan 20 minuta: dva minuta pregled i pitanja, 13 minuta čitanje po odeljcima uz jednu rečenicu posle svakog odeljka, pet minuta prisećanje bez gledanja.
3. 2. nedelja: prisećanje i ponavljanje. Nastavite isto, a svaki dan počnite sa pet minuta samotestiranja iz tekstova od pre dva ili tri dana.
4. 14. dan: ponovo izmerite. Na novom tekstu slične težine izmerite brzinu i razumevanje. Pomnožite brzinu sa procentom razumevanja i uporedite ovu „efektivnu brzinu” sa prvim danom.

Kada ima smisla kurs?

Strategije iz ovog teksta možete primenjivati sami. Kurs pomaže ako vam treba struktura, povratna informacija i vođeno vežbanje na vašim tekstovima. Dvodnevni kurs Brzo čitanje u Centru za razvoj potencijala u Beogradu (Bulevar Mihajla Pupina 10A, Novi Beograd) počinje i završava se testiranjem brzine čitanja, a obuhvata primenu na beletristiku i stručnu literaturu, učenje kroz tri kruga čitanja, koncentraciju i motivaciju i plan za dalje vežbanje. Ako vam je cilj učenje za ispite ili posao u širem smislu, pogledajte Program efikasnog učenja za studente i odrasle. Pre upisa možete zakazati besplatne konsultacije.

Česta pitanja

Zašto ne zapamtim ništa iako sam pročitao celu stranicu?

Najčešće zato što je pažnja odlutala, a oči su nastavile da prelaze preko teksta. Pomaže čitanje sa unapred postavljenim pitanjem i kratka pauza posle svakog odeljka u kojoj svojim rečima kažete šta ste pročitali.

Da li je podvlačenje teksta korisno?

Samo po sebi retko. U pregledu istraživanja podvlačenje i markiranje spadaju među tehnike sa niskom korisnošću (Dunlosky i saradnici, 2013). Korisnije je podvući jedan ključni pojam i pored njega zapisati pitanje.

Koliko puta treba ponoviti pročitano da bih ga zapamtio?

Nema jednog broja. Važnije je kako i kada ponavljate: prisećanjem, a ne ponovnim čitanjem, i u razmacima koji se povećavaju, na primer sutradan, posle tri do četiri dana i posle nedelju ili dve.

Da li je bolje čitati sa papira ili sa ekrana?

Za informativne i stručne tekstove papir ima malu, ali doslednu prednost u razumevanju, posebno kada se čita pod vremenskim pritiskom (Delgado i saradnici, 2018). Za beletristiku razlika je zanemarljiva.

Kako da brže čitam stručnu literaturu?

Prvo pregledajte strukturu i zaključke, pa detaljno čitajte samo delove koji odgovaraju na vaše pitanje. Vodite spisak stručnih pojmova, jer se sa poznatim rečnikom stručni tekst čita znatno lakše.

Izvori

• Dunlosky, J., Rawson, K. A., Marsh, E. J., Nathan, M. J., Willingham, D. T. (2013). Improving Students' Learning With Effective Learning Techniques. Psychological Science in the Public Interest, 14(1). PubMed
• Murre, J. M. J., Dros, J. (2015). Replication and Analysis of Ebbinghaus' Forgetting Curve. PLOS ONE. PLOS ONE
• Roediger, H. L., Karpicke, J. D. (2006). Test-Enhanced Learning. Psychological Science, 17(3).
• Cepeda, N. J., Vul, E., Rohrer, D., Wixted, J. T., Pashler, H. (2008). Spacing Effects in Learning: A Temporal Ridgeline of Optimal Retention. Psychological Science. PubMed
• Rayner, K. i saradnici (2016). So Much to Read, So Little Time. Psychological Science in the Public Interest, 17(1). PubMed
• Schotter, E. R., Tran, R., Rayner, K. (2014). Don't Believe What You Read (Only Once). Psychological Science. PubMed
• Delgado, P., Vargas, C., Ackerman, R., Salmerón, L. (2018). Don't throw away your printed books: A meta-analysis on the effects of reading media on reading comprehension. Educational Research Review, 25.

O autoru: Miloš Pešić je osnivač Centra za razvoj potencijala iz Beograda i autor programa Brzo čitanje, Tehnike pamćenja i Program efikasnog učenja. Kroz praktične kurseve i radionice radi sa decom, studentima i odraslima na tome kako da uče i čitaju efikasnije. Više o Centru i timu.