Tehnike brzog čitanja: kako naučiti brzo čitanje korak po korak

Ovaj vodič objašnjava koje tehnike zaista rade, koje obećavaju više nego što daju i kako da za četiri nedelje, uz 15 do 20 minuta dnevno, naučite da čitate brže i da to izmerite.

Šta je brzo čitanje?

Brzo čitanje nije jedna tehnika, već skup veština za bržu obradu teksta. Najvažnija od njih je da znate koji način čitanja da izaberete za koji tekst. Postoje četiri osnovna režima:

Dobar čitalac ne čita sve istom brzinom. Menja brzinu prema cilju: preleti ono što mu nije važno, a uspori tamo gde treba da razume i zapamti.

Koliko brzo čitamo i gde gubimo vreme?

Najveća meta-analiza brzine čitanja obuhvatila je 190 studija sa više od 18.000 učesnika. Prema njoj, odrasli na engleskom jeziku tiho čitaju stručne i informativne tekstove brzinom od oko 238 reči u minuti, a beletristiku oko 260 reči u minuti (Brysbaert, 2019). Kod većine odraslih brzina je između 175 i 300 reči u minuti za stručne tekstove i između 200 i 320 za beletristiku. Brzine se razlikuju od jezika do jezika, pa ove brojke za srpski treba uzeti okvirno. Najpouzdanije je da izmerite sopstvenu brzinu.

Većina nas je tehniku čitanja naučila u prvim razredima osnovne škole i posle je nikada nije svesno vežbala. Zato brzina čitanja često ostaje ista decenijama, iako čitamo sve više.

Važno je razumeti gde se vreme zaista troši. Oko ne klizi glatko po redu, već skače i zastaje. Svako zastajanje (fiksacija) traje u proseku 200 do 250 milisekundi, a sami skokovi između njih tek oko 20 do 30 milisekundi. Oštro vidimo samo mali deo reda: oko 3 do 4 slova levo i oko 14 do 15 slova desno od tačke fiksacije. Većina vremena ne odlazi na pokrete očiju, već na razumevanje: prepoznavanje reči i povezivanje značenja (Rayner i saradnici, 2016). Zato najviše pomažu tehnike koje olakšavaju razumevanje, a ne samo one koje ubrzavaju oči.

Koje tehnike brzog čitanja zaista rade?

1. Pregled teksta pre čitanja. Jedan do dva minuta pogledajte naslov, podnaslove, uvod, zaključak, istaknute pojmove i grafikone. Zatim postavite dva ili tri pitanja na koja tekst treba da odgovori. Mozak tako dobija „mapu” teksta i lakše razlikuje važno od sporednog.
2. Vizuelni vodič. Pratite red prstom, olovkom ili kursorom, ujednačenim tempom. Vodič održava ritam, smanjuje gubljenje reda i lutanje pogleda. Posebno pomaže pri čitanju sa ekrana.
3. Čitanje u smisaonim celinama. Umesto reč po reč, vežbajte da kratke izraze („na kraju prošle godine”, „uprkos svim problemima”) doživljavate kao jednu celinu. Ova veština raste sa vežbom i sa rečnikom.
4. Manje automatskih vraćanja, ali ne i zabrana vraćanja. Nervozno vraćanje na već razumljenu rečenicu vredi smanjiti. Vraćanje zbog nerazumevanja je, međutim, deo normalnog čitanja. Kada su učesnicima eksperimenta onemogućili da se vrate na pročitane reči, razumevanje je opalo (Schotter, Tran i Rayner, 2014).
5. Brzina prema cilju. Pre čitanja odlučite koji vam režim treba: pregled, traženje, ubrzano ili detaljno čitanje. Ovo je najbrži način da uštedite vreme, jer ne trošite pažnju na ono što vam ne treba.
6. Prisećanje posle svakog odeljka. Zatvorite tekst i navedite tri glavne ideje. Prisećanje je jedna od najbolje potvrđenih tehnika učenja: ono što sami izvučete iz pamćenja duže pamtite nego ono što samo ponovo pročitate (Roediger i Karpicke, 2006).
7. Bogatiji rečnik i predznanje. Poznate reči i poznate teme čitamo brže. Zato redovno čitanje iz iste oblasti samo po sebi povećava brzinu.
8. Čitanje bez ometanja. Telefon van dohvata ruke, isključena obaveštenja i blokovi od 20 do 25 minuta. Svako prekidanje košta vremena dok se ponovo uđe u tekst.

Šta je sa subvokalizacijom, perifernim vidom i aplikacijama za brzo čitanje?

Subvokalizacija je unutrašnji glas koji „izgovara” reči dok čitamo. On je deo normalnog razumevanja jezika i nije ga potrebno potpuno ugasiti. Cilj vežbi je da unutrašnji glas ne diktira tempo reč po reč: kod lakših tekstova i poznatih izraza moguće je ići brže od sricanja u sebi.

Periferni vid nam daje informaciju o dužini i položaju sledećih reči, pa oko zna gde da skoči. Ne omogućava, međutim, da jednim pogledom pročitamo ceo red ili stranicu. Vežbe fokusa i pokreta očiju pomažu da čitanje bude ujednačenije, ali glavni dobitak dolazi iz razumevanja.

Aplikacije koje prikazuju jednu po jednu reč velikom brzinom (RSVP) sprečavaju vraćanje na prethodni deo teksta. Pri većim brzinama razumevanje i pamćenje zato opadaju (Rayner i saradnici, 2016).

Obećanja o hiljadu i više reči u minuti sa punim razumevanjem nisu potvrđena. Postoji kompromis između brzine i razumevanja: što brže čitate u odnosu na težinu teksta, to manje razumete. Na takvim brzinama zapravo se radi o preletanju.

Kako naučiti brzo čitanje korak po korak?

Plan je predviđen za četiri nedelje, pet dana u nedelji, po 15 do 20 minuta. Koristite tekstove srednje težine, iz oblasti koja vas zanima.

1. Početak: izmerite polaznu brzinu i razumevanje. Na tri teksta slične težine izmerite brzinu i razumevanje (postupak je opisan u sledećem odeljku). Zapišite prosek. To je vaša polazna tačka.
2. 1. nedelja: vodič i fokus. Čitajte 10 minuta uz prst ili olovku, ujednačenim tempom. Zatim 5 minuta bez gledanja u tekst zapišite tri glavne ideje.
3. 2. nedelja: pregled i pitanja. Pre svakog čitanja dva minuta pregledajte tekst i postavite dva ili tri pitanja. Posle čitanja proverite da li ste dobili odgovore.
4. 3. nedelja: postepeno ubrzavanje. Čitajte oko 10 odsto brže od svoje izmerene brzine. Ako razumevanje padne ispod 70 odsto, vratite se na prethodni tempo. Kad se stabilizujete, ubrzajte još malo.
5. 4. nedelja: menjanje brzina. U istoj sesiji tri minuta pregledajte dokument, pet minuta tražite konkretne podatke i deset minuta detaljno čitajte samo najvažniji deo.
6. Kraj: ponovno merenje. Brzinu i razumevanje izmerite na novim tekstovima, ne na onima na kojima ste vežbali. Tek tada vidite stvarni napredak.

Kako da izmerite brzinu čitanja i razumevanje?

1. Izaberite tekst koji niste čitali, dužine 500 do 1.000 reči. Broj reči pokazuje svaki program za obradu teksta.
2. Čitajte ga normalno i štopericom izmerite vreme.
3. Izračunajte brzinu: broj reči ÷ vreme u minutima. Primer: 900 reči za 3,5 minuta daje oko 257 reči u minuti.
4. Bez gledanja u tekst odgovorite na 5 do 10 pitanja o sadržaju. Najbolje je da ih pripremi neko drugi. Izračunajte procenat tačnih odgovora.
5. Izračunajte efektivnu brzinu: brzina × razumevanje. Primer: 257 reči u minuti uz 80 odsto razumevanja daje oko 206.

Efektivna brzina pokazuje da li ste zaista napredovali. Ako ubrzate na 330 reči u minuti, a razumevanje padne na 50 odsto, efektivna brzina je 165. Samo ste brže pomerali oči, a manje ste razumeli.

Rezultate beležite odvojeno po vrsti teksta, na primer za beletristiku i za stručni tekst. Brzina se među njima prirodno razlikuje, a tako vidite i gde napredujete brže.

Kratko uputstvo za testiranje brzine čitanja u videu imate i na stranici kursa Brzo čitanje.

Kako se brzo čitanje koristi u učenju?

Za učenje nije dovoljno da brzo pročitate gradivo, već da ga razumete i zapamtite. Zato na kursu brzo čitanje povezujemo sa metodom učenja u tri kruga čitanja. Prvi krug je brz pregled cele celine, da biste dobili mapu gradiva. Drugi krug je čitanje sa razumevanjem i izdvajanjem ključnih pojmova. Treći krug je ciljano vraćanje na teške delove i ponavljanje.

Brzo čitanje najbolje radi u kombinaciji sa organizacijom gradiva (mape uma) i tehnikama pamćenja. Sve tri veštine povezuje Program efikasnog učenja za studente i odrasle, a za mlađe uzraste postoji Program efikasnog učenja za decu.

Kada ima smisla upisati kurs brzog čitanja?

Osnove brzog čitanja možete naučiti i sami, po planu iz ovog teksta. Kurs ima smisla ako vam treba struktura i povratna informacija, ako mnogo čitate zbog posla ili fakulteta, ili ako ste već pokušali sami pa ste odustali.

Bez obzira na to koga birate, dobar kurs brzog čitanja:

• meri brzinu čitanja na početku i na kraju, a razumevanje proverava na tekstu koji polaznici nisu vežbali;
• ne obećava višestruko brže čitanje uz isto razumevanje za svaku vrstu teksta;
• uči kako da brzinu prilagodite vrsti teksta i cilju čitanja;
• daje jasan plan za vežbanje posle kursa;
• omogućava vam da pre upisa razgovarate sa predavačem.

Kako izgleda kurs brzog čitanja u Centru za razvoj potencijala?

Kurs Brzo čitanje je dvodnevni praktični trening u Beogradu, u prostoru Centra na adresi Bulevar Mihajla Pupina 10A, Novi Beograd.

• Prvi dan: kako čitamo i šta možemo da unapredimo, testiranje brzine čitanja svakog polaznika, vežbe za pokrete očiju, fokus i čitanje više reči odjednom, praktična primena i programi i aplikacije za dalje vežbanje.
• Drugi dan: koncentracija i motivacija, primena na različite vrste tekstova (beletristika i stručna literatura), učenje kroz tri kruga čitanja, završno testiranje brzine i uputstva za dalje vežbanje.

Pre upisa možete zakazati besplatne konsultacije. Detalje i termine pogledajte na stranici kursa Brzo čitanje ili nam pišite na info@razvojpotencijala.rs.

Česta pitanja o brzom čitanju

Može li svako da nauči brzo čitanje?

Da. Osnovne tehnike (pregled, vizuelni vodič, menjanje brzine prema cilju) može da usvoji svako ko tečno čita. Napredak zavisi od polazne brzine, rečnika i redovnosti vežbanja. Ako dete ili odrasla osoba ima teškoće sa čitanjem, na primer disleksiju, prvo se obratite logopedu ili defektologu.

Koliko vremena treba da se nauči brzo čitanje?

Same tehnike se nauče za nekoliko sati. Da bi postale navika, potrebno je nekoliko nedelja redovnog vežbanja od 15 do 20 minuta dnevno, kao u planu iz ovog teksta.

Da li brzo čitanje smanjuje razumevanje?

Može, ako ubrzate više nego što tekst dozvoljava. Zato uvek merite i brzinu i razumevanje. U jednom istraživanju iz 2023. godine trening je povećao brzinu čitanja studenata bez pada razumevanja, ali manje nego što je aplikacija obećavala. Isti efekat imao je i trening u kome su učesnici samo postali svesniji kako čitaju (Klimovich i saradnici, 2023).

Koja je dobra brzina čitanja?

Kod većine odraslih brzina je između 175 i 300 reči u minuti. Važnija od same brzine je efektivna brzina, odnosno brzina pomnožena sa procentom razumevanja, i to da umete da menjate tempo prema tekstu.

Da li tehnike brzog čitanja rade i na telefonu i računaru?

Da. Umesto prsta kao vodič koristite kursor, a pre čitanja isključite obaveštenja. Za duže i zahtevnije tekstove pomaže veći ekran ili štampana verzija.

Izvori

• Rayner, K., Schotter, E. R., Masson, M. E. J., Potter, M. C., Treiman, R. (2016). So Much to Read, So Little Time: How Do We Read, and Can Speed Reading Help? Psychological Science in the Public Interest, 17(1). PubMed
• Brysbaert, M. (2019). How many words do we read per minute? A review and meta-analysis of reading rate. Journal of Memory and Language, 109. ResearchGate
• Klimovich i saradnici (2023). Does speed-reading training work, and if so, why? Journal of Research in Reading. Wiley
• Schotter, E. R., Tran, R., Rayner, K. (2014). Don't Believe What You Read (Only Once): Comprehension Is Supported by Regressions During Reading. Psychological Science. PubMed
• Roediger, H. L., Karpicke, J. D. (2006). Test-Enhanced Learning. Psychological Science, 17(3).

O autoru: Miloš Pešić je osnivač Centra za razvoj potencijala iz Beograda i autor programa Brzo čitanje, Tehnike pamćenja i Program efikasnog učenja. Kroz praktične kurseve i radionice radi sa decom, studentima i odraslima na tome kako da uče i čitaju efikasnije. Više o Centru i timu.