Kratak odgovor: Roditelj detetu najviše pomaže kao trener, a ne kao nastavnik. Zajedno napravite rutinu i plan učenja, obezbedite mirno mesto bez telefona, umesto pitanja „jesi li naučio?” zamolite dete da vam objasni šta je naučilo, hvalite trud i način rada, a ne pamet, i pazite da se dete dovoljno naspava. Zadatke ne radite umesto deteta.
U ovom tekstu su saveti za roditelje osnovaca i srednjoškolaca: šta kažu istraživanja o ulozi roditelja, kako napraviti rutinu, kako pomoći da dete uči aktivno, šta raditi kada brzo gubi koncentraciju i kada potražiti stručnu pomoć.
Šta istraživanja kažu o tome kako roditelji najviše pomažu?
Meta-analiza istraživanja o uključenosti roditelja kod učenika starijih razreda osnovne škole pokazala je da je uspeh najjače povezan sa onim što autori nazivaju akademskom socijalizacijom: razgovorom o tome zašto je učenje važno, povezivanjem škole sa ciljevima i interesovanjima deteta i razgovorom o strategijama učenja. Direktna pomoć oko domaćih zadataka bila je jedini oblik uključenosti koji nije bio povezan sa boljim uspehom (Hill i Tyson, 2009).
Važno je i kako hvalimo. U poznatom eksperimentu deca koju su pohvalili zato što su „pametna” posle neuspeha su birala lakše zadatke i postizala slabije rezultate od dece koju su pohvalili za trud (Mueller i Dweck, 1998).
Za samo učenje važe ista pravila kao kod odraslih: najviše pomažu prisećanje bez gledanja i ponavljanje u razmacima, a najmanje ponovno čitanje i podvlačenje (Dunlosky i saradnici, 2013).
Kako napraviti rutinu učenja?
- Isto vreme i isto mesto. Rutina smanjuje pregovaranje oko toga kada će se učiti. Mesto treba da bude mirno i bez televizora.
- Kratki blokovi sa pauzama. Okvirno: 15 do 20 minuta za mlađe osnovce, 25 do 30 minuta za starije osnovce i 30 do 45 minuta za srednjoškolce, uz pet do deset minuta pauze sa kretanjem.
- Plan za dan i nedelju. Zajedno sa detetom napišite šta ga čeka ove nedelje: kontrolni, testovi, domaći. Veće obaveze podelite na manje delove po danima.
- Jasan cilj svakog bloka. „Naučiću deset reči iz engleskog i preslišaću se” motiviše više od „učiću sat vremena”.
- Telefon van sobe. Dogovorite da telefon za vreme učenja bude u drugoj prostoriji, a da ga dete dobije u pauzi.
Kako pomoći detetu da uči aktivno?
- Pitajte „objasni mi”, a ne „jesi li naučio?”. Kada dete svojim rečima objasni lekciju bez gledanja, vežba prisećanje, koje je jedna od najefikasnijih tehnika učenja (Roediger i Karpicke, 2006).
- Neka dete bude učitelj. Glumite da ne znate ništa o temi i neka vam dete objasni. Ono što ne ume da objasni, još nije naučilo.
- Kartice za pitanja i odgovore. Za pojmove, datume, strane reči i formule. Na jednoj strani pitanje, na drugoj odgovor. Kartice koje dete zna ređe ponavljajte, a one koje ne zna češće.
- Mape uma sa bojama i sličicama. Deci su posebno zanimljive i pomažu da vide celu lekciju na jednom papiru. Uputstvo imate u tekstu Mape uma: kako se prave, a primere u tekstu Mape uma za ispite.
- Ponavljanje nekoliko dana pre testa, a ne samo veče pre. Kratko preslišavanje tri do četiri dana pre kontrolnog i ponovo dan pre daje bolji rezultat od jednog dugog učenja uoči testa (Cepeda i saradnici, 2006).
Kako pomoći detetu koje brzo gubi koncentraciju?
- Skratite blokove učenja i dodajte kratku pauzu sa kretanjem.
- Podelite zadatak na male korake i neka dete prekriži svaki završeni.
- Počnite lakšim zadatkom, da dete „uđe” u rad, pa pređite na teži.
- Uklonite ometanja: telefon, televizor, igračke na stolu.
- Proverite da li je dete odmorno i da li je jelo.
Ako teškoće sa pažnjom traju mesecima, javljaju se i kod kuće i u školi i utiču na odnose i uspeh, razgovarajte sa školskim psihologom ili pedijatrom.
Kako pohvaliti i motivisati dete?
- Hvalite trud i strategiju. „Vidim da si napravio plan i preslišao se, zato ti je test dobro išao” umesto „baš si pametan”.
- Greške tretirajte kao informaciju. Pitajte: „Šta ti je bilo teško i šta ćemo sledeći put uraditi drugačije?”
- Ne poredite dete sa drugom decom. Poredite ga sa njim samim od pre mesec dana.
- Povežite učenje sa onim što dete zanima. Upravo razgovori o tome zašto je nešto važno i čemu služi najjače su povezani sa uspehom (Hill i Tyson, 2009).
Koliko je važan san?
Veoma. Tokom sna se učvršćuje ono što je dete naučilo tokom dana. Američka akademija za medicinu spavanja preporučuje 9 do 12 sati sna za decu od 6 do 12 godina i 8 do 10 sati za tinejdžere od 13 do 18 godina (Paruthi i saradnici, 2016). Ekrane sklonite bar pola sata do sat pre spavanja, a učenje ne ostavljajte za kasno veče.
Kako se uloga roditelja menja sa uzrastom?
| Uzrast | Uloga roditelja |
|---|---|
| Niži razredi osnovne škole | Zajedno pravite plan, sedite u blizini, kratki blokovi, preslišavanje kroz igru |
| Viši razredi osnovne škole | Dete samo pravi plan, vi ga pregledate; preslišavanje na zahtev deteta; razgovor o ciljevima |
| Srednja škola | Samostalno učenje; vi ste podrška pred testove, prijemni i maturu i sagovornik o ciljevima i interesovanjima |
Koje greške roditelji najčešće prave?
- Rade zadatke umesto deteta. Rešen domaći ne znači naučeno gradivo.
- Traže dugo sedenje za stolom. Sat vremena bez pažnje daje manje od dva kratka bloka sa fokusom.
- Kritikuju i porede. To smanjuje motivaciju i povećava strah od grešaka.
- Gledaju samo ocene. Važnije su veštine: planiranje, razumevanje, preslišavanje i samostalnost. Ocene dolaze kao posledica.
- Uče sa detetom tek veče pre testa. Tako se gradivo brzo zaboravi, a dete je umorno.
Kada potražiti stručnu pomoć?
- Ako dete ima izražene teškoće sa čitanjem, pisanjem ili računanjem koje ne prolaze uz vežbu, obratite se logopedu ili defektologu.
- Ako teškoće sa pažnjom ili strah od škole traju duže vreme, razgovarajte sa školskim psihologom.
- Ako dete nema posebnih teškoća, ali uči dugo i neefikasno, pomoći će mu da nauči tehnike učenja.
Program efikasnog učenja za decu u Beogradu
Program efikasnog učenja za decu u Centru za razvoj potencijala u Beogradu (Bulevar Mihajla Pupina 10A, Novi Beograd) prilagođen je uzrastu. Osnovci od četvrtog do osmog razreda kroz zabavne i praktične vežbe uče kako da brže pročitaju i razumeju gradivo, zapamte definicije, datume, formule i spiskove, crtaju mentalne mape, ostanu fokusirani i organizuju učenje. Srednjoškolci uče organizaciju gradiva, memorijske tehnike, mentalne mape i kako da održe koncentraciju i motivaciju kada imaju mnogo obaveza, bilo da se spremaju za prijemni ili žele bolje ocene. Autor programa je Miloš Pešić, osnivač Centra, a posle programa dostupne su i besplatne konsultacije.
Kako se deca uče koncentraciji i organizaciji učenja, pročitajte na stranici Organizacija učenja.
Česta pitanja roditelja
Koliko dugo dete treba da uči dnevno?
Nema jednog pravila, jer zavisi od uzrasta i obaveza. Važnije od ukupnog vremena je da učenje bude u kratkim blokovima sa fokusom i da uključuje preslišavanje.
Da li treba da preslišavam dete?
Da, ali tako da dete aktivno odgovara, a ne da vi ponavljate gradivo. Još bolje je da dete postepeno nauči da se samo preslišava, na primer uz kartice.
Da li treba da pomažem oko domaćih zadataka?
Pomozite da dete napravi plan i objasnite mu ono što ne razume, ali ne rešavajte zadatke umesto njega. Istraživanja pokazuju da direktna pomoć oko domaćeg nije povezana sa boljim uspehom, dok razgovor o ciljevima i strategijama učenja jeste.
Šta ako dete neće da uči?
Prvo pokušajte da saznate zašto: da li mu je gradivo teško, dosadno ili se plaši neuspeha. Počnite sa kratkim i lakim zadatkom, povežite učenje sa nečim što dete zanima i hvalite trud. Ako otpor traje dugo, razgovarajte sa razrednim starešinom ili psihologom.
Od kog uzrasta dete može da uči tehnike učenja?
Jednostavne tehnike, kao što su preslišavanje i crtanje mapa uma, mogu se uvoditi već u nižim razredima. Sistematičan program tehnika učenja najviše koristi od četvrtog razreda osnovne škole, kada gradiva postaje više.
Izvori
- Hill, N. E., Tyson, D. F. (2009). Parental involvement in middle school: A meta-analytic assessment of the strategies that promote achievement. Developmental Psychology, 45(3). ERIC
- Mueller, C. M., Dweck, C. S. (1998). Praise for intelligence can undermine children's motivation and performance. Journal of Personality and Social Psychology, 75(1).
- Paruthi, S. i saradnici (2016). Recommended Amount of Sleep for Pediatric Populations: A Consensus Statement of the American Academy of Sleep Medicine. Journal of Clinical Sleep Medicine, 12(6). AASM
- Dunlosky, J. i saradnici (2013). Improving Students' Learning With Effective Learning Techniques. Psychological Science in the Public Interest, 14(1). PubMed
- Roediger, H. L., Karpicke, J. D. (2006). Test-Enhanced Learning. Psychological Science, 17(3).
- Cepeda, N. J. i saradnici (2006). Distributed practice in verbal recall tasks: A review and quantitative synthesis. Psychological Bulletin, 132(3).
O autoru: Miloš Pešić je osnivač Centra za razvoj potencijala iz Beograda i autor programa Brzo čitanje, Tehnike pamćenja i Program efikasnog učenja. Kroz praktične kurseve i radionice radi sa decom, studentima i odraslima na tome kako da uče i čitaju efikasnije. Više o Centru i timu.