Mape uma za ispite: primeri za istoriju, biologiju, pravo i jezik

U ovom tekstu su četiri primera mapa uma za različite predmete, plan pripreme ispita za dve nedelje i način da mapu pretvorite u pitanja za preslišavanje. Ako tek počinjete sa mapama uma, prvo pročitajte vodič Mape uma: kako se prave i kako ih koristiti za učenje.

Kako mapa uma pomaže u pripremi ispita?

Mapa uma pomaže na dva načina. Prvo, dok je pravite, morate da odlučite šta je u gradivu važno i kako su delovi povezani, pa gradivo bolje razumete. Drugo, mapa je odlična osnova za prisećanje: kada je nacrtate iz glave, odmah vidite šta znate, a šta ne.

U istraživanju sa studentima medicine grupa koja je učila uz mape uma pamtila je nedelju dana kasnije oko 10 odsto više činjenica od grupe koja je učila na svoj način, mada razlika nije bila statistički sasvim sigurna (Farrand, Hussain i Hennessy, 2002). Meta-analiza 55 studija o konceptualnim mapama pokazala je da je rad sa mapama povezan sa boljim pamćenjem od čitanja teksta ili pravljenja spiskova (Nesbit i Adesope, 2006). A prisećanje, koje mapa olakšava, jedna je od dve tehnike učenja sa najjačom potvrdom u istraživanjima (Dunlosky i saradnici, 2013).

Primer mape uma za istoriju: Prvi svetski rat

Za istorijske događaje najbolje radi šema sa četiri glavne grane: uzroci, tok, učesnici i posledice. Ako se na ispitu traži i nacionalna istorija, dodajte posebnu granu.

• Prvi svetski rat (1914–1918) (centar)
  • Uzroci: savezi (Antanta i Centralne sile); imperijalizam i borba za kolonije; trka u naoružanju; povod: Sarajevski atentat, 28. jun 1914.
  • Tok: 1914. početak rata; 1916. Verden i Soma; 1917. ulazak SAD u rat, revolucija u Rusiji; 1918. proboj Solunskog fronta i kraj rata
  • Srbija: Cerska bitka (avgust 1914); Kolubarska bitka (novembar i decembar 1914); povlačenje preko Albanije (1915–1916); Krf; Solunski front
  • Posledice: raspad četiri carstva (Austrougarsko, Osmansko, Rusko, Nemačko); Versajski mir (1919); Društvo naroda; stvaranje Kraljevine SHS (1. decembar 1918)

Strelicom povežite granu „Uzroci” (savezi) sa granom „Tok”, jer upravo sistem saveza objašnjava zašto se lokalni sukob brzo proširio na celu Evropu.

Primer mape uma za biologiju: ćelija

Za biologiju dobra šema su delovi, vrste, funkcije i procesi. Svaka organela može imati sličicu koja podseća na njenu ulogu.

• Ćelija (centar)
  • Delovi: ćelijska membrana; citoplazma; jedro (DNK); organele: mitohondrije (energija), ribozomi (sinteza proteina), endoplazmatični retikulum, Goldžijev aparat, lizozomi
  • Vrste: prokariotska (bez jedra, bakterije) i eukariotska; biljna (ćelijski zid, hloroplasti, velika vakuola) i životinjska
  • Funkcije: ishrana, disanje, rast, razmnožavanje
  • Deoba: mitoza (dve iste ćelije, rast i obnova tkiva); mejoza (polne ćelije, upola manje hromozoma)

Primer mape uma za pravo: ugovor

Za pravne institute korisna je šema pojam, elementi, vrste, forma i posledice nevaženja. Mapu uvek uskladite sa udžbenikom i propisom koji se traži na vašem ispitu.

• Ugovor (centar)
  • Pojam: saglasnost volja dve ili više strana radi stvaranja, izmene ili prestanka obaveza
  • Elementi: saglasnost volja; poslovna sposobnost; predmet (moguć, dopušten, određen ili odrediv); osnov (kauza)
  • Vrste: jednostrano i dvostrano obavezni; teretni i dobročini; formalni i neformalni; imenovani i neimenovani
  • Forma: pravilo slobode forme; izuzeci kada zakon traži pisanu ili posebnu formu
  • Nevaženje: ništavost (apsolutna); rušljivost (relativna)

Primer mape uma za strani jezik: vreme Present Perfect

Za gramatiku mapa uma povezuje oblik, upotrebu i česte greške na jednom mestu.

• Present Perfect (centar)
  • Oblik: have/has + treći oblik glagola (particip prošli)
  • Upotreba: iskustvo do sada; radnja iz prošlosti sa rezultatom sada; radnja koja traje do sada (uz for i since)
  • Signalne reči: ever, never, already, yet, just, so far
  • Razlika od Past Simple: kada je vreme u prošlosti određeno (yesterday, in 2020), koristi se Past Simple
  • Česte greške: „I have seen him yesterday” umesto „I saw him yesterday”

Kako da uz mape uma pripremite ispit za dve nedelje?

1. 1–7. dan: mape po lekcijama. Svaki dan obradite jednu ili dve lekcije i napravite mapu za svaku. Sledećeg dana, pre nove lekcije, prethodnu mapu nacrtajte iz glave i dopunite crvenom bojom ono što ste zaboravili.
2. 8–11. dan: pregledne mape. Spojite mape lekcija u nekoliko preglednih mapa po oblastima. Svaku preglednu mapu nacrtajte iz glave bar dva puta, sa razmakom od jednog do dva dana.
3. 12–13. dan: provera. Rešavajte pitanja i zadatke iz prethodnih ispitnih rokova. Za teme u kojima grešite ponovo nacrtajte mapu iz glave.
4. 14. dan: lagan pregled. Prođite pregledne mape i naspavajte se. San pomaže da naučeno ostane u pamćenju.

Kako da mapu uma pretvorite u pitanja za preslišavanje?

Svaka grana mape može postati pitanje. Na primer, iz mape o Prvom svetskom ratu:

• Koji su bili uzroci Prvog svetskog rata, a šta je bio povod?
• Koje bitke je Srbija vodila 1914. godine i kako su se završile?
• Koja su se carstva raspala posle rata?

Pitanja zapišite na kartice ili u aplikaciju za kartice i vraćajte im se u razmacima. Za usmeni ispit mapa je i gotova struktura odgovora: odgovarate granu po granu, redom.

Koje greške treba izbegavati?

• Učenje samo iz tuđih mapa. Gotova mapa pomaže za pregled, ali najviše naučite dok je sami pravite.
• Previše teksta na granama. Ako na grani stoji cela rečenica, mapa postaje obične beleške u neobičnom obliku.
• Previše glavnih grana. Ako iz centra izlazi deset ili više grana, struktura se gubi. Grupišite ih u četiri do sedam većih celina.
• Mapa umesto zadataka. Za matematiku, fiziku ili hemiju mapa daje pregled, ali ispit se polaže rešavanjem zadataka.
• Crtanje bez ponavljanja. Mapa koja je napravljena jednom i nikada nije nacrtana iz glave neće mnogo pomoći.

Gde se može naučiti učenje uz mape uma?

Pravljenje mapa uma za gradivo deo je programa efikasnog učenja u Centru za razvoj potencijala u Beogradu (Bulevar Mihajla Pupina 10A, Novi Beograd), uz brzo čitanje, tehnike pamćenja i koncentraciju. Za osnovce i srednjoškolce postoji Program efikasnog učenja za decu, a za studente Program efikasnog učenja za studente i odrasle, u kome se tehnike prilagođavaju ispitnim obavezama i oblasti studija. Pre upisa možete zakazati besplatne konsultacije.

Česta pitanja

Mogu li da učim za ispit samo iz mapa uma?

Za predmete sa mnogo pojmova i činjenica mape mogu biti glavni alat, ali uz prisećanje i rešavanje pitanja iz ispitnih rokova. Za predmete sa zadacima mape su samo dopuna.

Koliko mapa uma treba za jedan ispit?

Obično po jedna za svaku lekciju ili poglavlje i nekoliko preglednih mapa za veće oblasti. Za ispit od deset poglavlja to je desetak mapa lekcija i tri do četiri pregledne.

Da li mapu uma crtati ručno ili u aplikaciji?

Za učenje je bolje ručno, jer je crtanje rukom sporije i tera vas da razmislite šta upisujete, a mapu na isti način crtate i iz glave. Aplikacije su korisne za pregledne mape koje ćete menjati.

Da li mapa uma pomaže za usmeni ispit?

Da. Mapa daje redosled odgovora: prvo pojam, pa glavne grane redom. Kada znate strukturu, lakše se setite detalja i manje vas uhvati trema.

Da li mapu praviti tokom učenja ili tek na kraju?

Tokom učenja, odmah posle prvog čitanja lekcije. Mapa napravljena na kraju služi samo kao pregled, a ona koju pravite dok učite pomaže da gradivo razumete i organizujete. Na kraju od mapa lekcija napravite pregledne mape.

Mogu li da koristim mape koje su napravili drugi?

Mogu za proveru i pregled, ali ih ne koristite umesto svojih. Uporedite tuđu mapu sa svojom i dopunite ono što vam nedostaje.

Izvori

• Farrand, P., Hussain, F., Hennessy, E. (2002). The efficacy of the „mind map” study technique. Medical Education, 36(5). Wiley
• Nesbit, J. C., Adesope, O. O. (2006). Learning With Concept and Knowledge Maps: A Meta-Analysis. Review of Educational Research, 76(3). ERIC
• Dunlosky, J. i saradnici (2013). Improving Students' Learning With Effective Learning Techniques. Psychological Science in the Public Interest, 14(1). PubMed
• Roediger, H. L., Karpicke, J. D. (2006). Test-Enhanced Learning. Psychological Science, 17(3).

O autoru: Miloš Pešić je osnivač Centra za razvoj potencijala iz Beograda i autor programa Brzo čitanje, Tehnike pamćenja i Program efikasnog učenja. Kroz praktične kurseve i radionice radi sa decom, studentima i odraslima na tome kako da uče i čitaju efikasnije. Više o Centru i timu.