Kratak odgovor: Emocionalna pismenost je sposobnost da prepoznamo, imenujemo i razumemo svoja osećanja i osećanja drugih i da ih izrazimo na način koji ne šteti nama ni odnosima. Pojam je uveo psiholog Klod Štajner. Uči se kao i obična pismenost: prvo se uči „azbuka” osećanja, odnosno da se osećanja razlikuju i imenuju, zatim razumevanje šta ih izaziva i kako da se izraze i regulišu. Istraživanja pokazuju da već samo imenovanje osećanja može da smanji njegov intenzitet.
Na pitanje „kako si?” većina nas ima nekoliko odgovora: dobro, loše, umorno, nervozno. A osećanja su mnogo raznovrsnija. Razlika između razočaranja, uvređenosti i straha od odbacivanja velika je, i od toga koje osećanje prepoznamo zavisi šta ćemo uraditi. Emocionalna pismenost je veština da se ta razlika vidi i da se sa njom radi.
Šta je emocionalna pismenost?
Emocionalna pismenost je sposobnost da prepoznamo, imenujemo i razumemo svoja osećanja i osećanja drugih, da razumemo šta ih izaziva i da ih izrazimo i regulišemo tako da ne štetimo sebi i odnosima. Pojam je uveo psiholog i transakcioni analitičar Klod Štajner, koji je emocionalnu pismenost opisao kao veštinu koja jača lične odnose i daje ličnu snagu (Steiner, 1997).
Po čemu se razlikuje od emocionalne inteligencije?
Emocionalna inteligencija se u psihologiji opisuje kao sposobnost da se emocije opažaju, razumeju, koriste i regulišu, a širu javnost je sa njom upoznala knjiga Danijela Golemana (Goleman, 1995). Emocionalna pismenost je praktičniji pojam: naglasak je na tome da se veštine rada sa osećanjima uče, vežbaju i koriste u svakodnevnim odnosima, kao što se uči čitanje i pisanje.
Pet veština emocionalne pismenosti
Jedan od poznatijih programa za razvoj ovih veština u školama, RULER sa Univerziteta Jejl, deli ih na pet koraka (Brackett, 2019):
| Veština | Šta znači | Pitanje za vežbu |
|---|---|---|
| Prepoznavanje | Primetiti osećanje u sebi i kod drugih, preko tela, misli i izraza lica. | Šta sada primećujem u telu? |
| Razumevanje | Videti šta je izazvalo osećanje i šta ono govori o potrebi. | Šta se desilo pre nego što sam se ovako osetio? |
| Imenovanje | Naći tačnu reč za osećanje, a ne samo „dobro” i „loše”. | Da li je ovo ljutnja, razočaranje ili uvređenost? |
| Izražavanje | Reći drugima kako se osećamo, primereno situaciji i odnosu. | Kako da ovo kažem bez optuživanja? |
| Regulisanje | Upravljati jačinom i trajanjem osećanja i ponašanjem koje iz njega sledi. | Šta mi sada pomaže da se smirim? |
Zašto je važno imenovati osećanja?
Imenovanje nije samo stvar rečnika. U istraživanju u kojem su učesnici gledali fotografije uznemirenih lica, aktivnost amigdale, dela mozga koji reaguje na pretnju, bila je manja kada su izraz opisivali rečima osećanja nego kada su ga samo posmatrali (Lieberman i saradnici, 2007). Drugim rečima, kada kažemo „ovo je strah”, deo napetosti popusti. Zato je bogat rečnik osećanja korisna alatka, a ne ukras.
Kako razvijati emocionalnu pismenost kod dece?
- Imenujte osećanja umesto deteta, dok ne nauči samo. „Izgleda da si ljut jer je kula pala.” Tako dete povezuje doživljaj i reč.
- Prihvatite osećanje, a ograničite ponašanje. „U redu je što si ljut. Nije u redu da udaraš brata.”
- Čitajte i razgovarajte o likovima. „Šta misliš, kako se on sada oseća? Zašto?”
- Budite primer. „Umorna sam i malo nervozna, pa mi treba pet minuta tišine.” Deca uče gledajući kako odrasli govore o sebi.
- Napravite „termometar osećanja” sa nekoliko lica i reči, za mlađu decu koja još nemaju reči.
Više saveta za roditelje je u tekstu Kako pomoći detetu da efikasnije uči, jer su koncentracija i emocije u učenju tesno povezane.
Kako razvijati emocionalnu pismenost kod odraslih?
- Proširite rečnik. Napišite listu od bar 30 reči za osećanja i nekoliko dana uveče izaberite tri koje opisuju vaš dan.
- Zastanite pre reakcije. Kada osetite jak talas osećanja, imenujte ga u sebi i udahnite pre nego što odgovorite.
- Pitajte, ne pretpostavljajte. „Deluješ mi zabrinuto, da li je tako?” umesto „Šta si se sad naljutio?”
- Popravite odnos posle konflikta. Kratko priznanje „preterao sam juče” često vredi više od dugog objašnjenja.
Na poslu emocionalna pismenost pomaže liderima da daju povratnu informaciju bez povređivanja, da prepoznaju nezadovoljstvo u timu na vreme i da smire napete situacije. Ako se teška osećanja dugo zadržavaju ili ometaju svakodnevni život, korisno je razgovarati sa psihoterapeutom. O ličnosti i odnosima piše i naš blog Psihoterapija.
Trening Emocionalna pismenost u Centru za razvoj potencijala u Beogradu (Bulevar Mihajla Pupina 10A, Novi Beograd) uči kako da prepoznate, imenujete i razumete svoja osećanja i osećanja drugih, razvijete empatiju, upravljate emocionalnim impulsima i popravite odnose posle konflikta.
Česta pitanja
Šta je emocionalna pismenost?
Sposobnost da prepoznamo, imenujemo i razumemo svoja osećanja i osećanja drugih i da ih izrazimo i regulišemo na način koji ne šteti nama ni odnosima. Pojam je uveo psiholog Klod Štajner.
Koja je razlika između emocionalne pismenosti i emocionalne inteligencije?
Emocionalna inteligencija opisuje sposobnost da se emocije opažaju, razumeju, koriste i regulišu. Emocionalna pismenost stavlja naglasak na to da se te veštine uče i vežbaju u svakodnevnim odnosima.
Kako razvijati emocionalnu pismenost kod dece?
Imenujte osećanja umesto deteta dok ne nauči samo, prihvatite osećanje a ograničite ponašanje, razgovarajte o likovima iz knjiga i budite primer kako se govori o osećanjima.
Zašto je važno imenovati osećanja?
Istraživanja pokazuju da imenovanje osećanja rečima može smanjiti njegov intenzitet. Tačna reč takođe pomaže da shvatimo šta nam treba.
Da li je emocionalna pismenost važna na poslu?
Jeste, posebno za lidere: pomaže u davanju povratne informacije, prepoznavanju nezadovoljstva u timu i smirivanju konflikata.
Izvori
- Steiner, C., Perry, P. (1997). Achieving Emotional Literacy. New York: Avon Books.
- Brackett, M. (2019). Permission to Feel. New York: Celadon Books.
- Lieberman, M. D. i saradnici (2007). Putting Feelings Into Words: Affect Labeling Disrupts Amygdala Activity in Response to Affective Stimuli. Psychological Science, 18(5). DOI
- Goleman, D. (1995). Emotional Intelligence. New York: Bantam Books.
O autoru: Miloš Pešić je osnivač Centra za razvoj potencijala iz Beograda i autor programa Brzo čitanje, Tehnike pamćenja i Program efikasnog učenja. Kroz praktične kurseve i radionice radi sa decom, studentima i odraslima na tome kako da uče i čitaju efikasnije. Više o Centru i timu.