Kratak odgovor: Asertivno „ne” je jasno, kratko i ljubazno: zahvalite se, recite „ne” bez dugog pravdanja i, ako želite, ponudite alternativu. Na primer: „Hvala što si mislio na mene, ali ovog meseca ne mogu da preuzmem novi projekat. Mogu da pomognem od sledećeg meseca.” Asertivnost nije ni pasivno popuštanje ni agresivno odbijanje, već izražavanje sopstvenih potreba uz poštovanje drugih. Uči se vežbom, najbolje počev od situacija u kojima je ulog mali.
Mnogi ljudi pristaju na stvari koje ne žele da rade samo zato što ne znaju kako da odbiju, a da ne povrede drugog i ne osećaju krivicu. Posledica su prenatrpani dani, nagomilana ljutnja i osećaj da drugi upravljaju našim vremenom. Asertivnost je veština koja pomaže da se kaže „ne” jasno, bez agresije i bez izvinjavanja.
Šta je asertivnost?
Asertivnost je način komunikacije u kojem direktno i iskreno izražavamo svoje misli, osećanja i potrebe, uz poštovanje prava i osećanja drugih. Pojam je u psihologiji popularizovan sedamdesetih godina prošlog veka, između ostalog knjigom „Your Perfect Right” (Alberti i Emmons, 1970). Najlakše ju je razumeti kroz poređenje sa drugim stilovima:
| Stil | Kako zvuči | Posledica |
|---|---|---|
| Pasivni | „Dobro, nema problema…” (a problem postoji) | Nagomilana ljutnja, preopterećenost, drugi ne znaju šta nam treba. |
| Agresivni | „Opet ti! Nisam ja tvoj sekretar.” | Konflikt, povređen odnos, drugi se brane umesto da slušaju. |
| Pasivno-agresivni | „Dobro, uradiću…” pa se zadatak „zaboravi” | Nepoverenje i nejasni odnosi. |
| Asertivni | „Ovog puta ne mogu, imam rok u petak. Mogu sledeće nedelje.” | Jasnoća, poštovanje sa obe strane, sačuvan odnos. |
Zašto je teško reći „ne”?
Najčešće zbog straha da ćemo nekoga razočarati, da ćemo izgledati nekolegijalno ili sebično, ili zato što smo naučili da je pristajanje znak dobrote. Kultura i okruženje takođe utiču: ono što se u jednoj sredini doživljava kao asertivno, u drugoj može delovati grubo, pa način odbijanja vredi prilagoditi odnosu i kontekstu (Speed, Goldstein i Goldfried, 2018). Cilj nije da odbijate sve, već da vaše „da” bude izbor, a ne refleks.
Kako reći „ne”: četiri koraka
- Kupite vreme kada niste sigurni. „Da proverim raspored, javiću ti do kraja dana.” Tako ne pristajete iz refleksa.
- Zahvalite se ili pokažite razumevanje. „Hvala što si mislio na mene” ili „Vidim da ti je ovo važno.”
- Recite „ne” jasno i kratko. Jedan razlog je dovoljan, a nekad ni on nije potreban. Dugo pravdanje poziva na pregovaranje.
- Ponudite alternativu, ako želite. „Ne mogu ceo projekat, ali mogu da pregledam prezentaciju u četvrtak.”
Primeri rečenica
- Šefu, kada je posla previše: „Mogu da preuzmem ovaj zadatak, ali onda izveštaj kasni do ponedeljka. Šta je od ta dva prioritet?”
- Kolegi: „Ove nedelje ne mogu da uskočim, imam dva roka. Mogu da ti pošaljem prošlogodišnji primer da ti olakšam.”
- Prijatelju: „Hvala na pozivu, ali ovog vikenda mi treba odmor. Hajde da se vidimo sledeće subote.”
- Porodici: „Razumem da biste voleli da dođemo, ali ove godine praznike provodimo kod kuće. Dolazimo kod vas za vikend posle.”
- Prodavcu ili telefonskoj ponudi: „Ne, hvala, nisam zainteresovan.” Bez objašnjenja.
Tehnike asertivne komunikacije
- „Ja” poruke. Govorite o svom iskustvu umesto da optužujete: „Kada se sastanak produži bez najave, kasnim sa ostalim obavezama” umesto „Ti uvek odugovlačiš”. Ovakav način obraćanja razvijen je u radu sa roditeljima i decom (Gordon, 1970), a koristi se i na poslu.
- Pokvarena ploča. Kada vas neko uporno nagovara, mirno ponovite isto „ne” istim rečima, bez novih razloga za raspravu (Smith, 1975).
- Magla. Priznajte ono što je tačno u kritici, bez prihvatanja cele optužbe: „Možda je tako, ali ja ovaj put ostajem pri svom.” (Smith, 1975)
- Granica sa posledicom. „Ako se sastanci i dalje budu produžavali, napuštaću ih u zakazano vreme.” Važno je da posledicu zaista sprovedete.
Kako vežbati asertivnost?
Asertivnost se uči kao i svaka veština: počnite od situacija u kojima je ulog mali, kao što je vraćanje pogrešne porudžbine ili odbijanje ponude telefonom. Pripremite rečenicu unapred, izgovorite je naglas, a posle zapišite šta je prošlo dobro. Sa svakim uspešnim „ne” lakše je sledeće. Kod ljudi kojima je teško da odbiju, osećaj krivice posle prvih pokušaja je očekivan i vremenom slabi.
Trening Asertivna komunikacija u Centru za razvoj potencijala u Beogradu (Bulevar Mihajla Pupina 10A, Novi Beograd) je praktičan trening ličnog razvoja na kojem učite da izrazite misli, osećanja i stavove direktno i iskreno, uz poštovanje sebe i drugih: stilove komunikacije, asertivna prava i tehnike, postavljanje granica i kako da kažete „ne”. Srodna tema je i trening Komunikacione veštine i uticaj u komunikaciji.
Česta pitanja
Šta je asertivnost?
Asertivnost je način komunikacije u kojem direktno i iskreno izražavamo svoje misli, osećanja i potrebe, uz poštovanje prava i osećanja drugih.
Kako reći „ne” bez griže savesti?
Zahvalite se, recite „ne” jasno i kratko, bez dugog pravdanja, i ako želite ponudite alternativu. Griža savesti je česta na početku i slabi kako se veština vežba.
Koja je razlika između asertivnog i agresivnog ponašanja?
Asertivna osoba izražava svoje potrebe uz poštovanje drugih. Agresivna osoba izražava potrebe na račun drugih, kroz napad, optuživanje ili omalovažavanje.
Kako reći „ne” šefu?
Najbolje kroz prioritete: recite šta trenutno radite i pitajte šta je važnije. Na primer: „Mogu da preuzmem ovaj zadatak, ali onda izveštaj kasni do ponedeljka. Šta je prioritet?”
Da li se asertivnost može naučiti?
Može. Asertivnost je veština koja se uči vežbom, najbolje počev od situacija u kojima je ulog mali.
Izvori
- Alberti, R. E., Emmons, M. L. (1970). Your Perfect Right: A Guide to Assertive Behavior. San Luis Obispo: Impact.
- Smith, M. J. (1975). When I Say No, I Feel Guilty. New York: Dial Press.
- Gordon, T. (1970). Parent Effectiveness Training. New York: Wyden.
- Speed, B. C., Goldstein, B. L., Goldfried, M. R. (2018). Assertive communication: A culture-bound concept? Clinical Psychology: Science and Practice, 25(1).
O autoru: Miloš Pešić je osnivač Centra za razvoj potencijala iz Beograda i autor programa Brzo čitanje, Tehnike pamćenja i Program efikasnog učenja. Kroz praktične kurseve i radionice radi sa decom, studentima i odraslima na tome kako da uče i čitaju efikasnije. Više o Centru i timu.