Iako živimo u savremenom svetu gde su nam sve informacije veoma dostupne na samo dva klika miša i gde su neke stvari koje smo ranije smatrali „taboo“ temom postale prihvaćeni deo naše svakodnevice, psihoterapija i dalje ostaje prekrivena velom misterije.
U prethodnom blogu (blog možete pročitati ovde) govorila sam o mitovima i zabludama koji postoje u vezi sa psihoterapijom i pokušala sam da vam bar delimično približim istinu. U ovom tekstu nastavljam sa tom misijom i odgovaram na pitanje šta psihoterapija zaista jeste, kako izgleda i funkcioniše, zbog čega sve ljudi idu na psihoterapiju i koja je razlika između psihoterapeuta, psihologa i psihijatra.
Kako psihoterapija izgleda?
Psihoterapija se može odvijati individualno
(jedan na jedan), u paru ili u grupi.
Odvija se između, treniranog profesionalca (psihoterapeuta) i klijenta. Njih dvoje u bezbednom okruženju, gde nema drugih ljudi i postoji odnos poverenja
da sadržaj koji klijent iznese niko drugi neće saznati, kroz razgovor
istražuju važna pitanja, izazove i teškoće, koji utiču na život
klijenta. Kako će taj proces izgledati u velikoj meri zavisi od
krakteristika problema sa kojim se klijent suočava, njegovih ličnih
potreba i teorijskog usmerenja pishoterapeuta.
Dakle, psihoterapijski odnos zasniva se na međusobnom poštovanju i poverenju. Psihoterapeut je tu da svojim znanjem i iskustvom bude vodič i pomoć klijentu, da zajedničkim radom dođu do rešenja problema i promene koju klijent priželjkuje. Zajednički postavljaju cilj psihoterapije, kao i kriterijume koji će biti pokazatelji da je cilj postignut. Takođe, zajednički dogovaraju učestalost viđanja (uglavnom je to viđanje jednom nedeljno u trajanju od 50 minuta) i trenutak kad je terapija završena.
Koliko traje psihoterapija?
Trajanje pishoterapije zavisi od dosta različitih faktora.
Pre svega od postavljenih ciljeva o kojima se klijent i terapeut
dogovaraju. Generalno, psihoterapija može trajati od nekoliko meseci do
nekoliko godina. Dužina zavisi od težine problema, ali i od nekih drugih
stvari – brzine i tempa kojim ste spremni da radite, od vaše spremnosti
da se otvorite, izvežbanosti u samoposmatranju, otvorenosti za nove
uvide itd. Možete razgovarati sa psihoterapeutom o tome, iako možda neće
moći da vam kaže tačan vremenski okvir, verovatno će moći da vam pruži
neke okvirne informacije.
Ko sve može doći na psihoterapiju?
Psihoterapija je dostupna svakome ko želi da poboljša svoj
život. Ljudi dolaze na terapiju iz različitih razloga, počeviši od
izlaženja na kraj sa važnim životnim izazovima ili nekim traumatičnim
događajem iz detinjstva, preko borbe sa depresijom ili anksioznošću,
različitim strahovima i fobijama, problema u učenju do jednostavne
potrebe za ličnim rastom i razvojem kao i zbog želje da sebe bolje
upoznaju.
Ukorenjeno je mišljenje da je psihoterapija samo za osobe sa ozbiljnim psihičkim problemima i za osobe koje se bore sa nekom vrstom fobija, traumatičnim iskustvima ili depresijom, medjutim, psihoterapija vam može pomoći i ako:
- Osećate strah i anksioznost u socijalnim situacijama
- Imate problema u komunikaciji, brzo se povlačite i teško vam je da iskažete svoje mišljenje
- Brzo „planete“ i često ulazite u konflikte sa drugima
- Stalno kritikujete sebe i nikad niste zadovoljni postignutim
- Niste zadovoljni sobom (svojim izgledom, uspehom ili svojim partnerskim odnosima)
- Imate problema u partnerskim odnosima
- Imate tremu pred ispit, prezentaciju ili bilo koji važan nastup
- Imate nisko samopouzdanje
- Stalno brinete i ansksiozni ste
- Vam je teško da učite i da se skoncentišete
- Ne možete da donesete važnu životnu odluku
- Potrebna vam je pomoć i vodič u ostvarenju ciljeva
- Osećate se zaglavljeno i nemate volje ni za čim
- Preispitujete sebe i svoje izbore
- Izgubili ste voljenu osobu i potrebna vam je podrška da prebrodite taj period
- Osećate se usamljeno
- Želite da radite na sebi
- Želite da bolje upoznate sebe itd.
Dakle, dostupna je svima koji žele da poboljšaju kvalitet svog života i rade na ostvarenju svojih potencijala. Najbitnija stvar u vezi sa psihoterapijom je upravo odnos između psihoterapeuta i klijenta. Psihoterapeut vam nudi podršku, razumevanje i bezuslovno prihvatanje što predstavlja plodno tle za rad na problemima.
„Bili ste kod psihijatra, želeli ste kod psihologa, a zapravo vam je potreban psihoterapeut.“ - Koja je razlika?
Psiholog je stručnjak koji je završio Filozofski fakultet, tačnije studije psihologije (na ovim studijama se proučava ljudsko ponašanje, ličnost, emocije…). Nakon studija psihologije se može opredeliti za neku granu psihologije u kojoj želi da se dodatno usavršava, npr. klinička psihologija, psihologija rada, obrazovanja itd. Psiholog u kliničkom kontekstu ne prepisuje lekove, već se bavi psihodijagnostičkom procenom i savetodavnim radom.
Psihijatar je osoba koja je završila studije medicine, a zatim specijalizaciju iz psihijatrije. Jedino psihijatri smeju da prepisuju lekove. Oni uglavnom rade u medicinskim ustanovama gde se bave uspostavljanjem dijagnoze za psihičke poremećaje i lečenju pristupaju pripisivanjem lekova.
Psihoterapeut ima posebno, naknadno obrazovanje, koje se ne stiče redovnim osnovnim studijama psihologije i medicine, niti na specijalizaciji iz psihijatrije. Da bi neko dobio zvanje psihoterapeuta pored svog osnovnog obrazovanja iz oblasti humanističkih nauka (psihologija, medicina, pedagogija, defektologija) mora da prođe dodatnu edukaciju iz psihoterapije. To uglavnom traje najmanje četiri godine i uključuje ličnu psihoterapiju, teroijski i praktičan rad i stalnu superviziju. Dakle, psiholozi i psihijatri nisu u startu i psihoterapeuti, već za to moraju proći dodatnu edukaciju. Nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti.
I za kraj, gde mogu najbolje videti kako psihoterapija izgleda?
Smatram da postoje dva dobra načina da razumemo način na koji psihoterapija funkcioniše. Jedan je, naravno, da sami iskusite psihoterapiju. Iskustvo na sopstvenom primeru je najvrednije. Ali kako da razumete šta je psihoterapija pre nego što počnete sa istom? To je ono što zaista želite da znate, zar ne? Želite da razumete bar delić onoga što vas ćeka ako se odlučite za taj korak.
Drugi dobar način da razumete kako psihoterapija funkcioniše je kroz priče osoba koje su bile na psihoterapiji. Dakle, pitajte prijatelja ili poznanika koji je imao ovo iskustvo. Takođe, mogu vam preporučiti i knjige psihotereapeuta Irivna Jaloma, kao što su Krvnik ljubavi, Svakim danom sve bliže i moja omijena Lečenje Šopenhauerom. Jalom u svojim knjigama daje uvid u svoju psihoterapijsku ordinaciju i lepo opisuje psihoterapijski proces i samu psihoterapiju.
Iskustvo psihoterapije zahteva hrabrost i spremnost da se prepustimo, da budemo ranjivi i da otvorimo svoje srce. Nadam se da će ovaj tekst biti koristan onima koji razmišljaju o tome i da će načinit korak napred. U vremenu kada smo svi izolovani i otuđeni, psihoterapija može biti prvi korak ka boljem životu. Pravi je poklon mogućnost da svoje iskustvo i priče podelimo sa nekim ko će nas zaista saslušati, čuti i razumeti na jedan dublji i značajan način. Na kraju krajeva, to je upravo kako psihoterapija funkcioniše.
Ukoliko ste prepoznali neke od probleme koje možete rešiti psihoterapijom i spremni ste da radite na sebi ili imate još nekih pitanja pišite mi klikom na ovaj link!
Razbijamo mitove o psihoterapiji - drugi deo