Osnovne psihološke potrebe i kako ih zadovoljiti?

Šta nam je potrebno da preživimo? Da, potrebni su nam vazduh, voda, hrana, san… Od toga nam zavisi opstanak i to su naše osnovne fiziološke potrebe bez kojih ne možemo i toga smo svi svesni – to svi znaju. Međutim, ono što je jednako važno za naš život i razvoj, a često zanemarujemo ili ne obraćamo dovoljno pažnje – jesu i naše osnovne psihološke potrebe! Da li znamo koje su naše osnovne psihološke potrebe i kako da ih zadovoljimo?

Erik Bern  osnivač psihoterapijskog pravca Transakciona analiza, svestan važnosti psiholoških potreba čoveka, definisao je tri kategorije osnovnih psiholoških potreba (1961), koje ćemo izložiti ovde.

Potreba za stimulacijom

Ova potreba predstavlja fizički, emocionalni i intelektualni kontakt sa drugima. Kao ljudi, mi smo društvena bića. Ljudski kontakt nam je veoma važan.  A najbolji mogući ljudski kontakt, koji nam donosi najviše zadovoljstva jeste bliskost sa nekim drugim ko nas prihvata i razume, ko je emocionalno dostupan i sa kim smo potpuno otvoreni.

Kroz ovu vrstu kontakta sa drugima dobijamo pre svega emocionalnu i psihičku stimulaciju. Kroz tu stimulaciju osnažujemo sebe, svoju ličnost i kreiramo pozitivnu sliku o sebi. Takođe, na ovaj način osećamo se kao deo zajednice gde, pored toga što dobijamo stimulaciju, mi i pružamo stimulaciju drugima i gradimo funkcionalne i zdrave odnose.

Koliko je ova vrsta potrebe važna, vidimo i iz istraživanja koja su pokazala da bebe koje su odgajane bez ljubavi, fizičkog kontakta, nežnosti i bliskosti, sporije napreduju, čak iako su im obezbeđene sve osnovne fizičke potrebe. Takođe, opšte je poznato da je najveća kazna u zatvoru poptupna izolacija od drugih ljudi i od bilo koje vrste stimulusa (vizuelnih, auditivnih, taktilnih ili mirisnih). Ovo pokazuje koliko je svakome od nas, u svakom trenutku života, važna potreba za stimulacijom.

Dakle, svima nam je potreban  kontakt sa drugima kako bismo preživeli i upravo kroz ovu vrstu kontakta zadovoljavamo ovu potrebu. Mnogi zbog toga radije biraju da ostanu i u nekom lošem odnosu ili vezi, vodeći se načelom bolje i negativan stimulus, nego nikakav. 

Potreba za prepoznavanjem

Mi imamo potrebu da drugi ljudi prepoznaju i cene naše postojanje. Gradimo našu ličnost kroz interno i eksterno vrednovanje sebe i osećamo potrebnu za obe vrste vrednovanja. Već smo rekli da je čovek društveno biće, i s obzirom da svi živimo u zajednici, naša potreba za prepoznavanjem naše vrednosti od strane drugih jako je važna.

Postoje različiti nivoi prepoznavanja i priznavanja, od prostog klimanja glavom poznanika kog sretnemo na ulici do intimnog razgovora sa bliskim prijateljem ili članom porodice. Potreba za prepoznavanjem zadovoljava se pozitivnom interakcijom između ljudi – razmenom pogleda sa nekim, pružanjem razumevanja i podrške, osmehom ili razgovorom, na ovaj način dobijamo pažnju druge osobe koja znači da smo primećeni i cenjeni i vrednovani. Takođe, moramo biti  spremni da i sami pružimo ovakvu vrstu stimulacije i drugim ljudima.

Potreba za strukturom

Veoma važna je i naša potreba da strukturišemo svoje vreme kako bismo zadovoljili svoje potrebe. Zadovoljenje ove potrebe nam pruža osećaj sigurnosti.  Kada se nađemo u situaciji u kojoj ne postoji struktura vremena, prva stvar koju obično uradimo jeste osmišljavanje svoje strukture. Robinzon Kruso je na pustom ostrvu strukturisao svoje vreme tako što je istraživao i gradio prostor za življenje.  Čovek je biće koje funkcioniše na osnovu određene rutine koja predstavlja naš interni održivi ekosistem. U trenucima kada se usled nekih okolnosti naša funkcionalna životna rutina promeni ili smo onemogućeni da je sprovedemo, osećamo se loše i izgubljeno, odnosno naš interni ekosistem je narušen.

Potreba za strukturom zadovoljava se kroz postajanje i kreiranje pozitivnih (predvidivih) životnih rutina, reda, životnih planova, poštovanje posebnih događaja i njihovih obeležavanja i kreiranjem stabilnog internog ekosistema funkcionisanja koji nam pruža sigurnost.

Čovek  je biće za čiji su život i razvoj neophodne kako osnovne fiziološke potrebe, tako i osnovne psihološke potrebe, sa čijim karakteristikama i važnošću smo se upravo upoznali. Uz poznavanje ovih potreba, i prepoznavanje onoga što nam eventualno nedostaje ili želimo da izgradimo i ojačamo, možemo unaprediti sebe i obogatiti svoj život i učiniti ga skladnijim. Zadovoljenje ovih osnovnih psiholoških potreba je nešto što je potrebno i nama i ljudima oko nas. Nadamo se da će ovaj članak biti od pomoći da pružimo zadovoljenje ovakvih vrsta potreba kako nama tako i drugima.

Katarina Mladenović

U radu se vodim Bernovom izrekom da smo po rođenju svi “prinčevi i princeze” koji kroz  proces civilizacije i odrastanja razviju neku drugu, ne tako pozitivnu sliku o sebi, a da radom na sebi ponovo možemo aktuelizovati  svoje osnovne vrednosti i kapacitete i osloboditi sve svoje zaboravljene potencijale. 

Miloš Pešić

U radu zastupam neposredan i direktan pristup orijentisan na rezultate i praktičnu primenu, kao i aktivnu interakciju sa polaznicima. Kroz primenu NLP tehnika, efikasnih modaliteta iz različitih oblasti ličnog razvoja i višegodišnjeg iskustva u ovim oblastima, moj rad se sastoji u kreiranju pozitivne i podsticajne atmosfere, razvijanju svesti o svakoj temi na kojoj radimo, izgradnji motivacije i prezentovanju, usvajanju, kao i praktičnoj primeni konkretnih tehnika, alata i veština.