Emocionalna pismenost

Emocije su izuzetan važan deo ljudske prirode. One su nešto što nas čini jedinstvenim i različitim od drugih živih bića. Kada smo odsečeni od njih kao da gubimo suštinski kvalitet ljudskih sposobnosti. Svi ljudi doživljavaju emocije. Međutim, razlikujemo se prema tome koliko smo u stanju da prepoznamo svoje emocije, emocije kod drugih i da ih povežemo sa nekim događajem ili mislima. Na jednom kraju kontinuuma nalaze se osobe koje ne prepoznaju šta osećaju, pripisuju svoje stanje nekim fizičkim simptomima i ne umeju da rečima opišu šta osećaju. S druge strane nalaze se oni koji odlično prepoznaju i svoja i tuđa osećanja, čak iako oni nisu izražena rečima. Dakle, možemo reći da se u odnosu na to kako i koliko neko prepoznaje svoja i tuđa osećanja razlikuju emocionalno pismeni i emocionalno nepismeni ljudi.

Emocionalno nepismena osoba ne ume da prepozna svoja osećanja, ne zna šta ih izaziva, ne ume da ih imenuje niti kontroliše način njihovog ispoljavanja. Takođe, ne primećuje emocionalna stanja drugih osoba, ne zna kako da reaguje kada drugi ispoljavaju svoja osećanja i ne ume da komunicira o njima. Dok biti emocionalno pismen znači znati koja osećanja mi imamo, a koje osećanja imaju drugi ljudi, kao i koliko su ta osećanja snažna, šta ih uzrokuje i sa čime su povezana. To takođe znači da upravljamo svojim osećanjima pošto ih razumemo.

Prepoznavanjem svojih osećanja i učenjem kako da njima upravljamo, kao i slušanjem drugih ljudi i reagovanjem na njihove emocije mi povećavamo svoju ličnu moć i poboljšavamo kvalitet svog i kvalitet života ljudi oko nas.

Trening emocionalne pismenosti  sastoji se od pet osnovnih veština:

  1. Poznavanje sopstvenih emocija i pričanje o njima – mnogi ljudi ne umeju da prepoznaju svoja osećanja, niti šta je okidač za njihova osećanja.
  2. Razvijanje iskrene sposobnosti za empatiju – razvijanje sposobnosti da osećamo za druge, da prepoznajemo njihova osećanja i da njihove emocije osećamo kao da su naše.
  3. Upravljanje sopstvenim emocijama – da bismo postali emocionalno pismeni nije dovoljno da poznajemo svoje i tuđe emocije već je potrebno da znamo kada i na koji način da izrazimo svoje emocije i kako to utiče na nas i na druge.
  4. Popravljanje emocionalne štete – učenje da prepoznamo šta smo učinili pogrešno i kako da to popravimo.
  5. Spajanje veština – emocionalna interaktivnost odnosno umeće da se uključimo u emocije ljudi oko nas i da naslutimo njihova emocionalna stanja i da uspostavimo efikasnu interakciju s njima

Opšti cilj učenja emocionalne pismenosti jeste povećanje lične moći, tačnije naučiti kako da emocije rade za nas, a ne protiv nas i povećati saradnju sa drugima bez manipulacije i psiholoških igara.

Učenje emocionalne pismenosti nas osposoboljava za stvaranje harmoničnih saradničkih odnosa kod kuće i na poslu, jača naše samopouzdanje, smanjuje kritiku i samokritiku, pruža uvide u misaone procese, uverenje i vrednosti, jača toleranciju na neprijatna osećanja i jača system vrednosti koji ceni samoodgovornost, međusobno poštovanje i važnost iskrene i otvorene komunikacije.

Predavač

Katarina Mladenović

U radu se vodim Bernovom izrekom da smo po rođenju svi “prinčevi i princeze” koji kroz  proces civilizacije i odrastanja razviju neku drugu, ne tako pozitivnu sliku o sebi, a da radom na sebi ponovo možemo aktuelizovati  svoje osnovne vrednosti i kapacitete i osloboditi sve svoje zaboravljene potencijale. Na svojim kursevima i radionicama koristim  proaktivan i iskustveni način rada, usmeren na sticanje iskustva i međusobnu razmenu ideja, što polaznicima omogućava da naučeno na treningu odmah i praktično primene i lakše usvoje.